Šta je CMR dokument i čemu služi?

CMR predstavlja skraćenicu od „Convention relative au contrat de transport international de marchandises par route“ što na srpskom jeziku znači Međunarodni sporazum o transportnim ugovorima u drumskom prevozu robe.

On u praksi predstavlja ugovor o prevozu robe izmedju pošiljaoca, prevoznika i primaoca.

Ključni podaci koji se upisuju u CMR su:

• Polje 1: Pošiljaoc
• Polje 2: Primalac
• Polje 3: Mesto isporuke (adresa istovara ne mora nužno da bude adresa navedena u polju 2)
• Polje 5: Dokumentacija koja prati robu tokom transporta (npr. faktura, sertifikat, EUR1,…)
• Polje 6,7,8,9,11 – Opis robe: vrsta robe / broj koleta / bruto težina
• Polje 13: Napomene za vozara (kao npr. temperatura na kojoj se vozi roba u hladnom lancu, da roba nije složiva, poseban granični prelaz, špediter na rascarinjenju, carinski kod terminala gde se rascarinjuje roba…)
• Polje 14: Paritet kao odredba ko snosi troškove plaćanja vozarine kao i rizike
• Polje 17: Registarke oznake vozila koje prevozi robu,

Na dnu CMR-a je od velikog značaja da postoje pečati i potpisi pošiljaoca, vozara, primaoca.

Umesto pošiljaoca i primaoca uz ovlašćenje umesto istih CMR može pečatirati špediter koji zastupa izvoznika ili uvoznika.

https://www.traditionrolex.com/24

Obzirom da u praksi često špediter popunjava CMR pre postupka izvoznog carinjenja onda on stavlja svoj pečat umesto izvoznika.

Kada se roba zbog carinskih procedura smešta u carinski magacin pre stavljanja u slobodan promet umesto uvoznika pečat i potpis na CMR stavlja uvozni špediter.

Takodje, u praksi se često dešava da primalac robe umesto CMR-a potpiše i pečatira dostavnicu odnosno delivery note. Ovakva situacija se dogadja onda kada je u CMR upisana zbirna količina robe, a na dva ili više istovarnih mesta se roba istovara parcijalno.

U domaćem transportu, osim otpremnice robu treba da prati i prevoznica koju potpisuju prevoznik i primalac. Ona predstavlja dokaz da je vozar robu u punoj količini i bez primedbi predao primaocu.

Pri izvozu roba biljnog porekla, a po zahtevima izvoznika poljoprivredna stručna služba, odnosno inspektori te službe nakon uspešne kontrole izvozniku daju fito sertifikat koji potvrđuje da su bilje ili biljni proizvodi pregledani po zvaničnim procedurama, da je utvrdjeno da nisu zaraženi štetnim organizmima i da odgovaraju važećim fitosanitarnim zahtevima.

Često se u praksi proces izdavanja fito sertifikata veže za proces izvoznog carinjenja robe iako to nije slučaj, jer da bi se obavio postupak izvoznog carinjenja nije potreban fito sertifikat, niti da bi se izdao fito sertifikat nije potrebno da se obavi izvozno carinjenje (jedno drugo ne uslovljava, već su to nezavisni procesi). To su dva nezavisna procesa za dve nezavisne državne službe. Momenat kada je važno da robu prati fito sertifikat, ako to propisi nalažu je trenutak ulaska u zemlju uvoza ili tranzita. 

Da bi se lakše razumelo navešćemo primer: Firma „A“ iz Kraljeva izvozi povrće u Nemačku. Da bi se obavio postupak izvoznog carinjenja za firmu „A“ nije potreban fito sertifikat. Na ulasku u EU na graničnom prelazu Roszke(HU) granična fitopatološka služba traži od špeditera koji zastupa vozara da priloži fito sertifikat za robu koju prevozi. Ukoliko fito sertifikat postoji kamion sa robom će moći da nastavi put ka odredištu, a ukoliko nije uradjen fito sertifikat (a po propisima EU je neophodno da robu prati fito sertifikat) kamion se zaustavlja, odnosno upućuje nazad u zemlju polaska.

Inspektori poljoprivredne stučne službe po teritorijalnoj nadležnosti, a na osnovu zahteva izvoznika koji se podnosi minimum 24 sata pre dana planiranog za utovar i izvoz robe izlaze na teren i vrše kontrolu robe, ambalaže, dokumentacije i vozila u skladu sa svojim nadležnostima i ukoliko je sve uskladjeno sa propisima, vrše postupak izrade fito sertifikata i predaju ga izvozniku.

Izvoznik predaje originalni primerak fito sertifikata vozaču kako bi taj dokument u skladu sa propisima (ili zahtevima kupca, onda kada po propisima to nije neophodno) pratio robu tokom transporta. 

Radno vreme i kontakt granične fito službe možete pronaći na sledećem linku

https://www.uzb.minpolj.gov.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=292&Itemid=291&lang=sr

Uvoznik je dužan da pre uvoza robe koja podleže veterinarsko-sanitarnoj kontroli podnese zahtev za izdavanje rešenja. Tim rešenjem se utvrđuju veterinarsko sanitarne mere, uslovi za uvoz ili tranzit  pošiljaka, a takodje utvrđuje se da ne postoje smetnje za uvoz ili tranzit tih pošiljaka. Rešenje za uvoz se izdaje:

1. Ako nije zabranjen uvoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta. Najčešći razlog zabrane može biti zbog zdravstvenog stanja životinja u zemlji izvoza;
2. Ako ne postoji rizik po zdravlje životinja i zdravlje ljudi;

Takodje, posebnim analizama rizika se utvrđuje namena pošiljke, postojanje područja bez zaraznih bolesti životinja, istovetnost u radu, kao i istovetnost mera veterinarske službe zemlje odakle se roba izvozi i iste službe u Republici Srbiji.

Kada se tokom kontrole utvrdi da su prethodne pošiljke životinjskog porekla iz zemlje izvoza uvek bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, nadležna služba u Srbiji izdaje dozvolu za uvoz i promet bez laboratorijske kontrole roba koje pripadaju ovoj grupi.

Proizvodi životinjskog porekla, hrana za životinje kao i veterinarski lekovi pri uvozu na graničnom prelazu ulaska u zemlju podležu veterinarsko-sanitarnoj graničnoj kontroli. 

Obaveza prevoznika je da kada vozi ovakve vrste roba uputi vozilo na jedan od graničnih prelaza na ruti na kojima postoji organizovana veterinarsko-sanitarna kontrola, jer se roba ne može ocariniti pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz robe.

Detaljnije o temi vetrinarska kontrola možete pronaći na sledećem linku

https://commercium.rs/Veterinarska_kontrola-216/group_id=-45

EORI broj predstavlja registracioni broj pravnih lica u Evropskoj Uniji koje ostvaruju poslovnu saradnju sa firmama van EU. 

Ukoliko poslujete prvi put sa nekom evropskom firmom u okviru EU bilo da kupujete (uvozite) ili prodajete (izvozite) robu izuzetno je važno da pre otpočinjanja izvoza ili uvoza proverite da li Vaš saradnik u EU ima EORI registracioni broj, jer ukoliko nema dolazi do zastoja u transportu zato što se postupci carinjenja u EU ne mogu uraditi, sve dok Vaš saradnik ne dobije EORI registracioni broj.

Eori broj se koristi u carinske svrhe. Validnost EORI broja vašeg saradnika možete proveriti na sledećem linku:

https://ec.europa.eu/taxation_customs/dds2/eos/eori_validation.jsp

EX papir je izvozna deklaracija za robe iz Evropske Unije. Izradjuje se pri postupku izvoznog carinjenja robe u Evropskoj Uniji. Razdužuje se na graničnom prelazu izlaska iz EU. Ovaj dokument predstavlja dokaz izvozniku da je roba napustila teritoriju Evropske Unije.

Izradjuje se za robe koje ulaze u Euvropsku Uniju iz zemalja koje nisu članice EU. Izrada ovog dokumenta vrši se na ulazu u EU. Ovaj dokument se razdužuje pri rascarinjenju robe ili pri smeštaju robe u carinsko skladište unutar Evropske Unije, na adresi odakle prestaje odgovornost i nadležnost vozara koji je robu uzeo na prevoz. Garanciju nadležnim organima unutar EU  polažu prevoznik i špediter za to da će se T1 dokument „zatvoriti“ u mestu rascarinjenja ili mestu istovara u carinsko skladište.

Pariteti se koriste kako bi se jasno precizirali troškovi i odgovornosti između pošiljaoca i primaoca robe. 

• EXW – Franko fabrika: znači da prodavac ima obavezu samo da utovari adekvatno robu u teretno vozilo koje šalje kupac i od momenta utovara prodavac dalje ne snosi nikave troškove niti odgovornost;  
• FCA – Franko prevoznik: znači da prodavac predaje izvozno ocarinjenu robu prevozniku koji je angažovan od strane kupca na naznačenom mestu. Po ovom paritetu se omogućava da se teretnice izdaju nakon utovara
• FAS – Franko uz bok broda : prodavac je u obavezi da doveze i postavi robu pored broda u naznačenoj luci, spremnu za utovar, kao i da izvozno ocarini robu i pripremi sve papire neophodne za transport;
• FOB – Franko utovareno na brod: prodavac je u obavezi da utovari robu na brod koji je odredio kupac, a takodje roba mora biti izvozno ocarinjena;
• CFR – Troškovi i vozarina plaćeni: prodavac je u obavezi da plati troškove brodskog transporta do naznačene luke. Kupac snosi dalje rizike od momenta kada se roba fizički odvoji od broda;
• CIF – Troškovi, vozarina i osiguranje: CIF predstavlja dopunu pariteta CFR. Dopuna se odnosi na osiguranje robe. Po ovom paritetu prodavac je u obavezi i da plati troškove osiguranja robe i za kupca; 
• CPT – Transport plaćen: Obaveza prodavca je da plati sve troškove transporta do naznačene destinacije, a rizik se prenosi na kupca predavanjem robe prvom prevozniku;
• CIP – Transport i osiguranje plaćeni: CIP paritet predstavlja dopunu pariteta CPT jer je po ovom paritetu obaveza prodavca i da plati troškove osiguranja robe do momenta predavanja robe prvom prevozniku. CIP paritet sada obavezno osigurava pokriće ICC A ili ekvivalent tome.
• DAT/DPU – Isporučeno na terminalu: prodavac snosi troškove transporta do naznačenog terminala u luci ili mestu isporuke, osim troškove izvoznog carinjenja. Što se tiče rizika, on pada na teret prodavca do momenta istovara robe na terminalu. Na kupcu je da organizuje carinjenje i transport od tog terminala do krajnjeg odredišta. DAT (Delivered at Terminal) je preimenovan u Delivered at Place Unloaded (DPU).
• DAP – Isporučeno na naznačenoj destinaciji: Troškovi prodavca su dostava robe na naznačenu destinaciju, osim troškova uvoznog carinjenja. Rizik se na kupca prenosi u trenutku istovara na naznačenoj destinaciji;
• DDP – Isporučeno ocarinjeno: prodavac je u obavezi da plati sve troškve transporta I postupka carinjenja robe kao i troškove carine i poreza, a takodje snosi i sav rizik sve do dostave robe na naznačenu destinaciju

EUR – EPAL palete su dimenzija:

• 800 x 1200 mm (najčešće su u upotrebi u medjunarodnom transport roba)
• 1000 x 1200 mm (zovu ih često voćarske palete, industrijske palete, finske palete…)

Palete dimenzija 1200 x 1200 mm najčešće zovu „američka“ paleta.

Razlika izmedju europaleta i jednokratnih paleta je u materijalu, odnosno širini letvi. Europalete su najčešće potrebne onda kada se vrši razmena paleta.

Prosečna težina europalete EPAL-EUR je 25kg.

Sa dokumentom EUR1 izvoznik dokazuje da je roba koja se otprema evropskog preferencijalnog porekla. Da bi carina na zahtev izvoznika izdala ovaj dokument, izvoznik je dužan priložiti adekvatnu dokumentaciju kojom se dokazuje da je reč o robi koja je evropskog porekla.

Po aktuelnim propisima za robu koju prati EUR1 dokument uvoznik u evropskim zemljama ne plaća trošak carine ili se taj trošak plaća po znatno umanjenoj stopi zavisno od vrste robe, perioda godine itd. 

Za fakturne vrednosti roba koje ne prelazne 6000 eur, preferencijalno poreklo robe se može iskazati i na fakturi prodavca robe.

Ono što za Evropsku uniju i evropske zemlje predstavlja EUR1, to za Rusku Federaciju znači CT-2 dokument.

Šta je zvud?

ZVUD je Zajednički Veterinarski Ulazni Dokument (ZVUD)

Cena za uslugu transporta se formiraju na osnovu više elemenata, od kojih su ključni:

• Razdaljina od mesta utovara do mesta istovara;
• Bruto težina robe koja se transportuje;
• Ukupan broj koleta;
• Dimenzije koleta;
• Da li se roba transportuje u zbiru ili dotovaru (PTL/LTL) ili je neophodno da se transportuje kao pun utovar (FTL);
• Mesta carinjena (izvoznog i uvoznog) za medjunarodni transport;

TRANSPORTNA DOKUMENTACIJA za po obavljenom domaćem transportu:

• Otpremnica, overena od strane pošiljaoca i vozara (čest slučaj u praksi je da se uz robu šalje račun otpremnica, pa ovu vrstu dokumenta je potrebno da overe pošiljaoc, prevoznik i primalac);
• Prevoznica, overena od strane prevoznika i primaoca robe;
• Faktura za uslugu prevoza;
• Termo tiket kontrolisan i overen od strane primaoca robe, kada je reč o transportu robe u kontrolisanim temperaturnim uslovima.

TRANSPORTNA DOKUMENTACIJA za po obavljenom medjunarodnom transportu:

• Primerak overenog CMR-a od strane pošiljaoca, prevoznika i primaoca robe;
• Overene primerke JCI / EX dokumenata od strane carine na izlasku iz zemlje;
• Termo tiket kontrolisan i overen od strane primaoca robe, kada je reč o transportu robe u kontrolisanim temperaturnim uslovima;
• Dokaze o plaćenom pregledu robe na graničnom prelazu (fito, veterinarski, sanitarni, radiološki..) ako je postojala obaveza pregleda robe na granici;
• Faktura za transport.

U cenu transporta koju prevoznik nudi svojim korisnicima usluga, uključeni su sledeći troškovi:

• Gorivo;
• Angažovanje vozača;
• Putarine na ruti;
• Dva terminala (izvozni i uvozni);
• Amortizacija vozila;
• Propratnica od graničnog prelaza do terminala rascarinjenja (u većini slučajeva)

U praksi u cenu transporta koju prevoznik nudi svom klijentu nisu uključeni sledeći troškovi:

• Pregled robe na granici (veterinarski, fito, radiološki, sanitarni, kvalitativni)
• Propratnica od granice od mesta rascarinjenja ukoliko prevoznik nema mogućnost izbora sopstvenog špeditera;
• Usluga izvoznog carinjenja,
• Usluge uvoznog carinjenja;
• Usluga prijave robe pod carinski nadzor;
• Troškovi magacinske manipulacije i skladištenja po zahtevu pošiljaoca / primaoca / posrednika ili carine;
• Troškovi carinskih dažbina;
• Osiguranje robe u transportu;
• Treći i svaki naredni terminal, ukoliko roba mora da se upućuje na više carinskih terminala od jednog izvoznog i jednog uvoznog.

Air WayBill ili skraćeno AWB predstavlja tovarni list u avio transportu.  Ovaj dokument izdaje avioprevoznik za svaku pošiljku posebno.

ATP sertifikat predstavlja dokaz da je termoizolovana komora sa rashladnim uredjajem testirana i da je vozilo u tom sklopu sa nadgradnjom sposobno da transportuje lakokvarljivu robu na zahtevanim temperaturnim režimima u skladu sa definisanim mogućnostima sklopa komora+rashladni uredjaj.